Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomski procesi globalizacije - karakteristike". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

Универзитет у Београду
Факултет политичких наука
Семинарски рад
Предмет: Економски систем Србије
Тема:
ЕКОНОМСКИ ПРОЦЕСИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ - КАРАКТЕРИСТИКЕ
Аутор: Ђорђе Ђорђевић Ментор: проф. др Сретен Сокић
Број индекса: 104/08
Београд, август 2010.
Садржај:
1. Увод
Последњих деценија, стручна јавност све више расправља о појму глобализације, термину који је први употребио професор Левит са Харварда раних осамдесетих година. Овај феномен окупира интересовање великог броја не само друштвених, већ и природних наука. Све ове науке проучавају велики број аспеката овог феномена и покушавају боље да га објасне. Несумњиво, глобализација значајно утиче на животе свих нас, целе светске популације, на међудржавне односе, политику, науку, културу, економију и језик. Глобализација је толико узела маха да данас она утиче и на природу и животну средину, она буквално утиче на целу планету.
Глобализацију је тешко дефинисати јасном, кохерентном и јединственом дефиницијом. Не постоји тачно и универзално прихваћено одређење глобализације, али је можемо описати као неминован друштвени процес обједињавања човечанства у јединствено светско друштво које је међусобно условљено и повезано у глобално економско, политичко и културно пространство. Глобализација се «односи на интензивирање и динамизирање друштвених и економских односа изван државних граница, што за последицу има све веће и тесније међусобне утицаје глобалних и локалних дешавања.» Она представља један од најзначајнијих процеса савременог цивилизацијског развоја. Као историјска и цивилизацијска законитост, глобализација доноси бројне промене и многе проблеме који су у вези са географским, националним, економским, расним, религиозним и егзистенцијалним ограничењима, различитостима и разноврсношћу.
Глобализација се често поистовећује са интернационализацијом, либерализацијом, универзализацијом и сл. Ови термини представљају процесе који подстичу процес глобализације, али немају исто значење као глобализација.
Процес глобализације у савременом смислу речи почиње после Другог светског рата, а снажније почиње да се осећа током шездесетих година. Непрестани технолошки напредак утицао је на смањење транспортних и комуникацијских трошкова, тако да они данас не представљају значајнију препреку међународној размени. Усвајају се бројни међународни стандарди производње, транспорта, платног промета итд. Тако су, на пример, у оквиру ГАТТ-а (Општи споразум о царинама и трговини) укинуте нецаринске баријере и смањена царинска заштита.
Сви ови фактори снажније делују на територијално и економски мање земље него на велике. Мање земље су, по правилу зависније од спољне трговине него велике, због чега свака промена у светској економији има значајан утицај на економију мале земље.
За земље у транзицији, глобализација је додатни изазов; не постоји дилема да ли се треба укључити у тај процес или не, питање је само на који начин то учинити. Правилно препознавање узрока, ефеката и процеса глобализације омогућује транзиционим земљама успешније спровођење самог процеса транзиције.
...

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]